Последњи дани у старачком дому равногорца Николе Марковића-Чичиног

 

15.01.2010 19:23

 

СРПСКА  ВОЈСКА  НЕ ЗНА  ЗА  КАПИТУЛАЦИЈУ!

 

 

Постоје такви тренуци у животу када не можете да се одупрете осећају дубоке ганутости а немоћни ста да ишта промените када видите велике људе како проводе своје последње дане у скромним условима окружени туђинцима; а и оне обичне који исто тако пате. А рођени су сви једнаки!

Никола Марковић - Чичин, равногорац, смежурени 89. годишњи старац смештен је у старачком дому у Брусу, општина Брус. У постељи, покривен танком, старом ћебади и својим капутом. Слабо једе, резигниран је и резервисан према свима.

Импозантна је биографија чика Николина. Рођен је у Бозољину, Блажево, опоштина Брус 1920. године. Априлски рат затиче га на Војној Академији у Београду.Обзиром да су сви академци пребачени у специјалне јединице Јуришног батаљона који је одступио ка Босни био је неминован сусрет са професором са војне академије ( из три предмета-топографија, стратегија и тактика), генералштабним пуковником Драгољубом Михаиловићем.Код Дервенте у активним борбама са Немцима где је Чича био рањен у руку , Никола Марковић је бацио две бомбе на  Немачко митраљеско гнездо и одвукао рањеног Чичу до заклона и тако га спасао сигурне погибије Од тада је постао велики миљеник Чиче па је постао човек од великог поверења за достављање обавештајних података и преношење командних аката свим комадантима у Централној и Јужној Србији.Чича му је такодје поверавао специјалне задатке.Највише је сачекивао Енглеске и Америчке официре и доводио их на ослободјену територију ,те се старао о њиховом боравку. Касније га је Чича као поверљивог човека слао све више у инспекцију осталих јединица на контролу рада и дисциплине. Убрзо су га због тога што је Дража имао у њега велико поверење прозвали Чичин.О свом, ђенералу и професору Никола каже да је био веома образован, начитан, одлично говорио француски; Био је каже оличење српског човека-академцима се обраћа са: “Децо моја!“  Кроз повлачење кроз Босну повукли су се на Равну Гору и ту међу 26. равногораца под Чичином командом истакао заставу слободе.Директно је учествовао у у изградњи Равногорске организације на Равној Гори и свим деловима Србије.

За време рата Никола Марковић три пута је рањаван имао је капетански чин и није хтео да напусти земљу , као ни његов врховни командант, Чича Дража.

Ухваћен је рањен на планинама Косова, захваљујући издаји комшије половином новембра 1946. године.Његово суђење, била је фарса, монтиран процес. Осуђен је на 20. година затвора и 5. година политичких и појединих грађанских права , по издржаној или опроштеној главној казни , а која је потврђена решењем Војног суда И Армије ЈА у Нишу од 18. 05.1947. године.

По повратку са робије стално је био под присмотром УДБЕ. Морао је да се јавља истој сваких седам дана . Нудили су му „сарадњу“, што је одбијао речима: “Мој нико из фамилије није српство издао!“ Радио је у руднику на најгорим радним местима. Зарадио је пензију веома малу.Рехабилитован је али пензију борца НОБ-а као и нико од равногораца  у Србији није добио.

Мића, (Мићо Михаиловић), председник  је равногорског покрета дијаспоре у Швајцарској. По други пут је у посети чика Николи ове године. Иницијатор је донације која је реализована сакупљањем новчаних средстава на слави равногораца у Крагујевцу 7. новембра ове године.Родом из  Босне и Херцеговине учесник је грађанског рата на тим просторима. Веома млад баш као и чика Никола борио се за српство.Два живота, два ратника, исти циљ. У посети смо код  чика Николе. Мића, Зоран, председник Јужноморавског регионалног одбора и подпредседник Равногорског покрета Србије и моја маленкост.Постављам питања, старац говори доста неразумљиво, а оно што схватих било је доста уопштено, мучно, блокирано.  

Ја, рођени емотивац, читавог живота пријатељ са слабијима, децом, старцима, кажем да га Мића воли, он се мало напрегне да ме добро чује и још изађем да мало попричам са љубазном управницом. Кафа стиже и мени код управнице у малену канцеларију и Мићи,  који седи крај чика Николине постеље; Тђ. и брату Зорану, преко кога и дознасмо за чика Николу. Старац постаде раздраган и дистанца исчезну а уступи место пријатељству и љубави.

МАЛЕ НОВИНЕ: Комунисти су били Ваши највећи непријатељи? Како је све почело?

-Када се комунистички покрет проширио по Русији циљ је био да се Русија бољшевизира. Из познатих извора тврдим да је Тито био припремљена личност од Руса. То је био окидач да се интернационалци који су били под аустроугарском и турском влашћу масовно окрену против Срба. Неки млади људи били су заведени идејом комунизма, неки су у томе видели каријеру, неки су просто пратили светска збивања што није био случај са обичним народом

МАЛЕ НОВИНЕ: Какво је било расположење у војним круговима после званичне капитулације Југославије?

-Официри су масовно вршили самоубиства. Официри КЈВ били су елита. Врло образовани за разлику од партизанских који су били најнеобразованији на овим просторима, високог морала који се стварао деценијама , у балканским и И св. рату. Краљ Петар је створио државу , припојио Косово и Војводину матици , српска крв се проливала и сада је све срушено. А српска војска незна за капитулацију!

МАЛЕ НОВИНЕ: Изгледа да је борба против српства непрестана?

-Иза време ИНФОРБИРОА. Под тим именом убијани су Срби. Арса Јовановић је био једини генералштабни официр кога је дворска апанажа послала у Француску на школовање. Убијен је као инфонбираш.

МАЛЕ НОВИНЕ: Од 1943. Србија је у градјанском рату?

-1943. партизани су напали копаоничку бригаду Суштина је-обрачун комуниста са вером и црквом.

Ту нас је прекинула галама на ходнику. Дознасмо да галами пијанац, тђ. штићеник дома-читаву фамилију од осам чланова му убили у грађанском рату у Босни и Херцеговини, па се човек не трезни. А шта ћему живот-додаде неко. Били смо шокирани а и чика Никола је већ био уморан. Опростили смо се сигурни да ће дуго бити срећан, био је са људима који га воле.

 www.malenovineonline.webnode.com

 

Последње ажурирано ( понедељак, 18 јануар 2010 18:58 )

12. јануар 2010.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Епископ Артемије упутио отворено

писмо Председнику Тадићу

 

У Дечане без благослова

 

Данас је Председнику Тадићу уручено писмо Епископа Артемија које у наставку доносимо

 

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ

Г-Н БОРИС ТАДИЋ

Б   Е   О   Г   Р   А   Д

 

ОТВОРЕНО ПИСМО

 

Поштовани г-не Председниче,

 

На сусрету у Руској Амбасади 28. јула 2009. године, упитали сте ме: „Када ћете ме поново критиковати“? Одговорио сам: „Првом приликом“, схватајући тај дијалог као духовиту шалу.

Нажалост, то није била шала него збиља. Та „прва прилика“ се показала као стварност ових дана.

Г-не Председниче, немамо ништа против да свако, па и Ви, посећује  наше манастире ради духовне потребе. Али је непримерено да Ви, као Председник Државе, то чините (ево већ по други пут) без информисања, најаве, питања Нас као Домаћина свих манастира у Епархији рашко-призренској. Учинили сте то за Ускрс (на Велики Петак) и сада за Божић.

То, опростите, није државнички мудро. Тиме уносите раздор у канонски поредак Цркве Православне, јер се обраћате Нашем Викару и са њим правите договор, а Нас као надлежног Епископа (Домаћина) заобилазите. На Ваш пример се угледао и Ваш гост г-н Бајден у мају месецу прошле године.

У таквом контексту и Ваша „порука мира“, потребе измирења, пружања руке, губи смисао и претвара се у фразеологију.

Да сте нам се обратили званично и изразили своју жељу да посетите Дечане, сигурно је да Вам то не бисмо ускратили. Тада бих Вас Ја, као домаћин, тамо и дочекао као што доликује. То је, ипак, Наша кућа, у коју улазите, а да домаћин и не зна. Још најављујете да ћете тако и убудуће чинити.

Верујемо да ћете убудуће, ипак, мудрије поступати.

 

Све најбоље жели Вам од Богомладенца Христа, Ваш доброжелатељ

 

                                                                                    Епископ рашко-призренски

                                                                                        и косовско-метохијски

                                                                                                +АРТЕМИЈЕ

Последње ажурирано ( уторак, 12 јануар 2010 19:26 )

ДРАГА БРАЋО И СЕТРЕ ПОМАЖЕ БОГ!!!

СВИМА ВАМА КОИ ДАНАС СЛАВИТЕ ЖЕЛИМ СРЕТНУ КРСНУ СЛАВУ,А ПОСЕБНО НАШЕМ ПРЕДСЈЕДНИКУ СРЂАНУ СРЕЋКОВИЋУ.

 

РЕГИОНАЛНИ ОДБОР РП У ШВАЈЦАРСКОЈ

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Последње ажурирано ( субота, 19 децембар 2009 09:24 )

Записник са оснивачке скупштине регионалног одбора РП у Швајцарској

Дана 13.12.2009 године,у просторијама Српско-швајцарског позоришта Дуга,у хотелу Winkelried,Landstrasse 36 Wettingen.
Скупштину сазвао и водио повјереник РП за Швајцарску Мићо Михајловић-Мићара.

Скупштини присуствовали:
Мићо Михајловић,Миодраг Лукић,Дејан Миодраговић,Стефан Ђукић,Славиша Миленковић,Вујић Владан,Миодраговић Данијел,Гелић Бојана,Симић Милош,Љубодраг Миодраговић...

Дневни ред:
1.Оснивање регионалног одбора РП у Швајцарској.
2.Избор управе.
3.Разно.

Мићо Михајловић је одржао поздравни говор.Обавијестио је учеснике о свом наименовању за повјереника за регион Швајцарске и предложио дневни ред.
Након дискусије прешло се на гласање,па је за предсједника изабран Мићо Михајловић-Мићара.
За подпредсједнике:
Стефан Ђукић из Цириха и Дејан Миодраговић из Базела,за благајника Славиша Миленковић,а за секретара Данијел Миодраговић.

После избора управе прешло се на тачку разно,у којој су донесене следеће одлуке:



1.
Договорено је да се РП у Швајцарској не региструје у Ханделсрегистру,нити код швајцарских власти.Предсједник добио задужење да у ЦНК објасни зашто је донесена таква одлука.
2.
Одлучено да се неиде на обавезно омасовљавање,већ да се бирају,само појединци без мрља из прошлости,који својом прошлошћу,и понашањем неће штетити угледу покрета.
3.
Сваки члан покрета мора имати уредне документе о легалном боравку у Швајцарској.
4.
Од своих чланова захтијевамо,да својим понашањем и изгледом не кваре углед РП.Имиџ из Булајићевих филмова оштро осуђујемо,и такве појединце не прихватамо.
5.
Да се ступи у сарадњу са другим патриотским организацијама у Швајцарској.
6.
Сарадња са другим регионалним одборима у дијаспори.
7.
Оформити пододборе у романском и италијанскомм дијелу швајцарске.
8.
У оквиру регионалног одбора изабрати референте,кои ће одржавати односе са дугим РОРП у дијаспори
9.
Ограђујемо се од свих изјава самозваног иницијативог одбора у швајцарској,и његових чалнова:Миловановића,Бијељића Лунића и других,кои су до сад више пута у јавности и електронским медијима,уз помоћ Саше Милојковића из Ниша покушали да наруше углед,и рад РО РП у Швајцарској.
10.
Захтијева се од ЦНК да набројени чланови буду упозорени,да несмију у име РП наступати у Швајцарској,или чак да се искључе из покрета.

Све одлуке су донешене једногласно.

Последње ажурирано ( четвртак, 17 децембар 2009 22:02 )

12.12.2009.
Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

ПОМАЖЕ БОГ БРАЋО И СЕСТРЕ

 

 

ОСНОВАНА СУ ЧЕТИРИ ОПШТИНСКА ОДБОРА У РЕГИОНУ АУСТРИЈЕ

1.ФОРАРЛБЕРГ,БРЕГЕНЗ

2.ИНСБРУК,ТИРОЛ

3.ЛИНЗ ГОРЊА АУСТРИЈА

4.КЛАГЕНФУРТ,КÄРНТЕН

 

ЈЕДАН ЈЕ ПОКРЕТ У АУСТРИЈИ СВИ ОСТАЛИ СУ ЛАЖНИ.

Последње ажурирано ( недеља, 29 новембар 2009 21:29 )

NEBOJŠA JEVRIĆ - NE PUCAJ BRATE

 

avlja mi Basta iz Vršca da je Čupka, srpski odbrambeni pas, istinski uznemirena Čankovim statutom. Čupka koja ima samo tri noge, četvrtu joj je odnela mina, ne želi da bude austrougarski već srpski odbrambeni pas. Uznemirio ju je Čanak izjavom da je dobro što se Srbija ne graniči s Hrvatskom. Da je umiri, Basta joj recituje Lazu Kostića.

„Razgovor sa uvučenom srpskom zastavom u mađistratu novosadskom“
„Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna,
zar već u tvojim bojama spava, crvena krvca i krvca plava?
O čemu snivaš kad se ne njijaš? Je l’ te rođeno koplje probolo,
te od beline rođene svijaš, samrtni pokrov na telo golo?
Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna...“
Pa dobro, šta hoće ti Srbi u Vojvodini? Hoćemo, kažu, da školski kalendar u Vojvodini bude usklađen sa školskim kalendarom u ostalom delu Srbije. Hoćemo da ne praznujemo rimokatoličke praznike u školama, kao što je 1. novembar, tj. Dan svih svetih, koji nam Oni već godinama provlače. Da nam zimski raspust ne počinje na rimokatolicko Badnje veče, već kao i u Beogradu, u januaru. „Srpska prosveta mora biti u saglasju sa srpskom književnošću, sa SPC, sa srpskom istorijom, koja ne počinje od 1974. godine. Mi ne želimo da plaćamo dvostruku administraciju u jednoj državi - želimo jaku lokalnu samoupravu i jaku državu“.

U Banovini je sada više od 1.000 zaposlenih, kojima se izmišljaju radna mesta i poslovi - to znam sve u detalje; klasična birokratska prevara. Niko građane Vojvodine nije pitao za ovaj statut. Statut su doneli narodni izbirci. Narodni poslanici. Da li je moguće da samo dvojica socijalista nisu htela da izađu sa skupštine. Da spreče to bezumno i podlo glasanje za Statut Vojvodine. Gde su novci iz razvojnog fonda Vojvodine? Gde se đede car Nemanje blago? Neka to prvo odgovore pa neka onda posle toga traže statut.

„Ne želimo vojvođansku akademiju nauka i umetnosti“ - to je protivno svakoj nauci i zdravoj pameti jer ne postoje nigde dve nacionalne akademije, mi već imamo u Novom Sadu ogranak SANU, a bogami i Maticu srpsku, koja je stvorila srpsku državu. Zašto nam treba vojvodanska akademija nauka i umetnosti? Da bi Čanak postao Akademik sa velikim A. Ako im treba akademija, nek organizuju istureno odeljenje Dukljanske akademije, debele akademske titule (i dodatke, i dodatke), treba obezbediti prvoborcima za vojvođansku samostalnost. Još se pita Bastina Čupka što zavija po svu noć stojeći na oglodanoj volujskoj glavi: „ako je sve bilo u saglasnosti sa Ustavom, što su godinu dana to popravljali?“

Ova Vlada, ovi ministri i ovi poslanici ostaće u istoriji upamćeni kao prvoborci za državu koja će se zvati „Distrikt Beograd“. Jeste li čitali „Moskvu 2040“, tamo je sve opisano. I kako je balsamovanog Lenjina kupio američki kolekcionar mumija.
Distrikt Beograd prevedeno na srpski znači Beogradski pašaluk. U tom pašaluku sve će se znati. Kad nas sabiju dovoljno jako, možda se pojavi sila reakcije koja će ih sve oduvati s pozornice istorije. Nestaće kao da nisu postojali. Ostaće samo odeljenje za metafiziku vojvođanske akademije nauka i umetnosti sa slavolukom na kojem će pisati rečenica koja je vrhunac vojvođanske metafizike: „Mesec na nebu svetli, neka ga, nek svetli kad su ga tu metli.“
I Čupka, koja me moli da joj nađem mesto u zoo-vrtu Vuka Bojovića, radije će u kavez nego u vojvođansku metafiziku. To ćutanje, to prećutkivanje i prećutno odobravanje stvaranja nove države na srpskoj teritoriji, navodi me na zlu misao. Možda Evropa ne traži od nas da se odreknemo Kosova, Kosovo je i onako njihovo. Možda traži da se odreknemo Vojvodine. Možda je to uslov za ulazak u Evropsku uniju. Ali, valjda bi to znali ovi što za ustav, pardon, Statut Vojvodine glasaju. Neobaveštenost ih ne opravdava.
Lutam pijacom da kupim beli luk. Grdno je poskupeo. Zašto je poskupeo beli luk, uznemireno pitam. Namnožili se vampiri u Srbiji, kažu.

 

Beograd -- U Novom Sadu se održava kongres ujedinjenja komunističkih partija koje postoje na teritoriji Srbije.

Joška Broz na grobu svog dede i bivšeg lidera SFRJ (FoNet, arhiva)

Cilj ujedinjenja je formiranje jedinstvene partije koju će predvoditi Josip Joška Broz, unuk nekadašnjeg jugosloveskog predsednika i lidera komunistričkog pokreta u Jugoslaviji Josipa Broza. Budući predsednik Joška Broz očekuje da se novoj partiji pridruži 14 manjih stranaka komunističke orijentacije.

“Pošto su svi tražili da ja budem predsednik te partije, ja sam to morao da prihvatim na kraju. Zvaće se samo Komunistička partija. Računamo da će nam prići i članovi drugih komunističkih partija. Sa rukovodstvima tih partija nismo uspeli da se dogovorimo. Oni tvrdoglavo ostaju pri tome da ostanu sami”, kaže Broz.

“Prosto je drugo vreme, moramo se prilagoditi današnjem vremenu i evropskim integracijama i svemu onome što je promenjeno u odnosu na ono vreme, a to je i privatizacija i sve ovo što se dogodilo. Znači, imamo jedan osnovni cilj, a to je da ovom narodu vratimo dostojanstvo”, poručuje on.

Broz je naglasio da na političkoj sceni Srbije ima mesta za partiju komunističke orijentacije, pošto u Srbiji ima mnogo komunista koji su zadržali svoja ubeđenja.

Jedan od primera za to je, kako kaže, i što politika leve orijentacije jača u svetu, Evropi i okruženju.

22. novembar 2009. | 01:39 | Izvor: B92

                                       ДРГА БРАЋО И СЕСТРЕ ПОМАЖЕ БОГ

 ДОК СЕ МИ РАЗЈЕДИЊУЈЕМО И ЛАЈЕМО ЈЕДАН НА ДРУГОГ,ОНИ СЕ УЈЕДИЊУЈУ,ЈАЧАЈУ.

ЗАР ДА ДОЗВОЛИМО ДА НАС ЦРВЕНА КУГА ПОНОВО ПОЧНЕ САТАНИЗОВАТИ,ЗАР ДА ПАДНЕМО ПОНОВО ПОД ЊИХОВ САМАР,САД КАД СМО ПОЧЕЛИ ДА ЈАЧАМО.

МОЛИМ ВАС УЈЕДИНИМО СЕ И УДАРИМО СЛОЖНО ПРОТИВ ОВОГ ЗЛА КОЈЕ СЕ ПОНОВО БУДИ.

ПОЗИВАМ СВЕ ЧЕСТИТЕ,ПОШТЕНЕ РАВНОГОРЦЕ ДА СЕ СЛОЖНО СУПРОСТАВИМО ОВОМ ЗЛУ.

БРАТСКИ ПОЗДРАВ ОД МИЋЕ МИХАЈЛОВИЋА ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ!

ЈАВИ ТЕ СЕ НА ТЕЛЕФОН +41(0)76 303 89 59 ИЛИ Е-маил Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Последње ажурирано ( недеља, 22 новембар 2009 10:21 )

Равногорски покрет тужна срца обавештава васколики србски род, да се својим упокојењем његова светост патријарх србски господин Павле,сврстао још за време земаљског живота у живе и вечите светитеље, и да је у царству небеском са свим србским светитељима у истој равни.

Подари му Господе, мир и спокој у небеској Србији и рају Господњем, Амин Боже дај !

Равногорски покрет
Срђан Срећковић,председник

Топола,15.11.2009.г.

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ
ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ
РАВНА ГОРА ПОБЕДИТИ МОРА

Патријарх српски Павле преминуо је јутрос, потврђено је агенцији Бета.

Патријарх је преминуо у 10.45.

У СПЦ ту информацију нису желли да потврде. На сајту СПЦ наводи се да је митрополит Амфилохије 13. новембра причестио патријарха.

Патријарх Павле (95) био је на Војно медицинској академији на лечењу од 13. новембра 2007. године.

На челу СПЦ 19 година

Патријарх Павле за патријарха Српске православне цркве изабран је 1990. године.
Рођен је 11. септембра 1914. године у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља - отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и "вратио се кући да умре" кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком.

Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете "врло слабачко", поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон "предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика", иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија.

После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат.

Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

Прво је био у манастиру Свете Тројице у Овчару а потом вероучитељ деци избеглица у Бањи Ковиљачи. Тада се тешко разболео "на плућима" и лекари су веровали да је туберкулоза предвиђајући му још три месеца живота. Извесно време провео је у манастиру Вујан где се излечио и у знак захвалности изрезбарио и поклонио манастиру један дрвени крст.

Замонашен је у манастиру Благовештењу 1946. године, када је унапређен у чин јерођакона. Од 1949. до 1955. био је сабрат манастира Раче. Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија.

У чин јеромонаха унапређен је 1954, протосинђел је постао 1954, а архимандрит 1957. Од 1955. до 1957. године био је на постдипломским студијама на Богословском факулету у Атини. Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21. септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх српски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика.

Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, призренска Богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

Бавио се и научним радом. Објавио је монографију о манастиру Девичу, Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког (1989, друго издање 1997.).



Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Он је 44. поглавар Српске православне цркве, наведено је у биографији патријарха Павла објављеном на сајту СПЦ.

Последње ажурирано ( недеља, 15 новембар 2009 12:22 )